"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

28. 3. 2017.

Беседе православних свештеника - беседе током Великог Поста

14 март 2017: понедељак пете недеље Великог Поста; Преп. Бенeдикт Нурсијски

Читање на вечерњој из Постанка 13: 12-18

 
Овде Бог даје Авраму чудесно обећање, да ће семена његовог бити као праха на земљи, то јест, да ће бити безброј његових потомака, обећање које се понавља неколико пута у Постанку. Аврам је заиста имао велики број потомака током историје кроз Исака и Исмаила, много већи број оних који су синови Исмаила. Божји завет са Аврамом нема никакве везе са Исмаилом, већ само са Исаком, сином обећања. Суштина овде није у демографским цифрама или у ширењу одређене биолошке групе са сличном ДНК. Аврам је отац у вери свима који верују у Спаситеља, које Исак наговештава. Права Аврамова деца су деца Цркве.

Током Великог Поста, ми деца Цркве читамо Постанак да би се подсетили да смо део јединствене приче, приче о свим истинским верницима у истинитог Бога од Аврама до данас. Читамо како су усамљени, праведни патријарси, свако у своје време, направили одлучујући избор да верују у Бога када им је Он обећао непобедиву помоћ, ако само верују у Њега, и овај избор, избор усамљеног човека, водио је ка вечном животу безброј душа. Сада је наш ред: Какав избор ћемо направити? Наше осећање усамљености није оравдање да кажемо Не Богу. Имамо превише преседана да би рекли Не. Свако од нас ће у овом животу направити избор. Свако од нас ће у следећем животу стајати на Суду Господњем. 

Неки кажу да је људско покајање сада немогуће и да је крај близу. Обзиром да ће затим отићи на кафу и бити на Facebook – у, није лако схватити их озбиљно. Они заборављају да ако живе по вери, неко од њих може да изроди или понесе или научи или инспирише неко дете, које као Аврам може да постане „отац многих народа“, чији живот и труд могу да подстакну много душа на покајање и тако одложе крај, можда и приведу спасењу безброј душа. Они заборављају дужност свих православних хришћана: да моле Бога са сузама да их учини родитељима или свештеницима или старешинама или учитељима.... светаца.

Дужност је наша. Последице су Божје. Победимо страх и живимо овај дан у вери.  

извор: фб профил оца Стивена Алена

Нема коментара:

Постави коментар