О љубљена Богородице, мајко наша и мајко Бога нешега спаси нас! Понестаје нам снаге да се молимо. Понестаје нам снаге да искрено поверујемо. Понестаје нам снаге да дух здрав очувамо. Преплави нас зло. Поврх главе наше стоји. Ми још дишемо љубављу твојом. Али да као и свети апостол Петар не посумњамо и не почнемо тонути? Пружи нам твоје свете руке мајчице наша, деца смо твоја .Спаси нас погибосмо од безакоња у нама и од безакоња на нас! Добра наша заступнице која се не либиш грешника подићи и рањенога грехом здрава учинити. Ни нас немој презрети. МИ смо деца светога Саве, светих Немањића што ти храмове дизаше, што у бој за веру идоше...ми смо деца Лазара косовскога...ми смо дали ђакона Авакума..МИ смо на Крфу гној цедили и ране видали и тело гојили да се опет у Србију вратимо и да нашу милу земљу бранимо...Како да се бранимо од невидљивога зла! Како да се бранимо од "вредности" овога света? Где да мач вере окренемо кад свуда око нас су непријатељи. И у нама!
Само ти мајко наша и мајко Бога нашега можеш умолити Бога нашега милостивога да нам да снаге да се препознамо ми деца Његова. И да једно будемо...А свет иде како и јест записано...не дај да нас повуче бујица...Мајчице наша Богородице! Заштитнице Србије!
Нема коментара:
Постави коментар