Свети Никола 2011

Помаже Бог драги моји парохијани и пријатељи као и читаоци

Прославили смо празник св. Николе. Највећа слава  код Срба.  Наше славље је почело још у недељу 18.12 када смо по окончању свете Литургије и прослављаља дивног светитеља преподобног  Саве Освећеног "окренули" колач за светога Николу са славарима који нису у могућности да на сам празник дођу у Београд.  После недељње литургијае у Врдничком манастиру, следила је агапа и пријатна атмосфера уз читање житија преп. Савео Освећенога, затим мала беседа моје маленкости.
Одмор и припрема за бдење које је почело у 17 часова а завршило око 21:30.  О. Нифонт, настојатељ манастира, имао је јаку прехладу вероватно нешто вирусно. Подсећам да о њему морамо бринути јер је болешљив и не би требао да остане без воћа, лимуна и основних намерница.
По бдењу крећемо пут Нових Бановаца. Дочеку је нас благочестива породица Манчић, и видимо освежене зидове са новим бојама пријемне собе која је уједно и импровизована катакомбна Црква. Чтец Урош већ је све припремио, тако да је остало смо да средим олтар, поставим олтарске делове на своје место. Сестра Марија нас укрепљује кафицом и одлазимо на одмор око 01:00. У 05:00 Проскомидија, и тачно у 07:00 почињемо свету Литургију.
Попадија Јефимија моја ћерка Михаила за певницом, и мањи број верника поју песме и речи Литургије.Слава Богу! Заиста лепо прослављен празник. По Литургији чтец Урош и домаћица Мара служе своје госте јер је св. Никола и Крсна слава њихива дома. На изненађење свих на врата куца и монах Данило, све добија своју живост кроз харизму нама драгога монаха. Моја породица и ја растајемо се од Манчића и оца и крећемо у Ресник на славу Јефимијине породице.
После славског ручка чаролија далматинске кухуње одлазимо у дом Радоњића. Благородни дом пун деце и лепе атмосфере тера нас да одемо последњи и то са жаљењем јер би још остали али већ смо загазили у 20.12 и мора се назад у Ресник. Сутрадан крећемо  у Деспотовац, али са планом да посетимо и нашег Мићу на Раљи који такође слави св. Николу. И ту затичемо лепу атмосферу у дому нашег новопеченог брачног пара Миће и Јоване. Са колачићима у рукама које носимо за Владику и монахиње растајемо се од Миљковића и идемо нашој кући.
Поред С. Паланке са осећајем сете сећамо се и наших Анастасије и Димитрија и малог Данила који такође славе св. Николу, али ...нека је свима св. Никола на помоћ и заступништво пред Христом љубљеним!
Слава Богу за све! Помените у молитви и до следећег извештаја :)
Божић још није решен где служом да ли у Нишу или негде друго. Срећа ту је Владика па ће се и то решити. Помените у молитви.
                                                                    о. Стефан