Господе на прагу сам светога поста. Душа моја јеца, не умем Те волети Боже мој. Не умем се скрушити. Постајати са тобом у тишини свеће и иконе. Врат тврд. Нити се савија нити се ка Теби подиже. Тело јако од хране и слабо од лености. Како?...како ћу доћи до Тебе? Морам се цео преобразити.Не мало, не део...цели се морам мењати!
...Само ти знаш моје срце. Опет, Теби га најмање дарујем да га чуваш. Опрости ми на свим издајама које починих према Теби, и ближњима. Од најмањег греха ока, до ојачене злобе кроз гордост. Ништа сам, а опет отпор животу пружам.
Твоје позиве чујем и жудим ка изворима твојим, али у месту сам и не покрећем се. Пост је спас! Утрчавам у њега као већ унапред сигуран да ћу бити спасен!!! Од кога бежим? Од мене! Егоизам је окрутни господар. Демони га само помажу да изврши убиство Јудино,Кајафино, Пилатово,Иродово...Све страсти у мени вичу РАСПНИ ГА РАСПНИ ГА...
Господе...сузу...дај ми...Петрову...и кајање Митара...и љубав Јовову...и дрскост ђакона Авакума који и мајци одрече послушање које о Богу није...! Љубљени дај ми да кроз овај пост идем Твојим стопама . а не стопама непријатеља Твојих...да идем са Тобом и на страдање и распињање, а не да са злобом вичем: "Илију дозива" и "пустите га да видимо да ли ће моћи са крста да сиђе"...не желим са подсмевачима да будем, изјелицама и опадачима...али признајем да њихов хлеб једем и желим бар у последњи час КАО РАЗБОЈНИК да Те познам у себи и да одахнем чувши речи Твоје да ћу и ја овај пост с наградом завршити, и васкрсење у пуноти радости дочекати. Молим Те и чекам Те...дођи ми и смилуј се...Оживи умртвељног човека у мени, јер без Тебе човек није човек већ звер и гори од звери...Помилуј ме. Смилуј се на све које било чим увредих, повредих јер кајем се...али знам да моје покајање неће бити довољно ако само из речи настаје и у речима нестаје. Зато ми дај све што ми може помоћи да спасем се! Помилуј ме грешнога Господе,помилуј ме.
...Само ти знаш моје срце. Опет, Теби га најмање дарујем да га чуваш. Опрости ми на свим издајама које починих према Теби, и ближњима. Од најмањег греха ока, до ојачене злобе кроз гордост. Ништа сам, а опет отпор животу пружам.
Твоје позиве чујем и жудим ка изворима твојим, али у месту сам и не покрећем се. Пост је спас! Утрчавам у њега као већ унапред сигуран да ћу бити спасен!!! Од кога бежим? Од мене! Егоизам је окрутни господар. Демони га само помажу да изврши убиство Јудино,Кајафино, Пилатово,Иродово...Све страсти у мени вичу РАСПНИ ГА РАСПНИ ГА...
Господе...сузу...дај ми...Петрову...и кајање Митара...и љубав Јовову...и дрскост ђакона Авакума који и мајци одрече послушање које о Богу није...! Љубљени дај ми да кроз овај пост идем Твојим стопама . а не стопама непријатеља Твојих...да идем са Тобом и на страдање и распињање, а не да са злобом вичем: "Илију дозива" и "пустите га да видимо да ли ће моћи са крста да сиђе"...не желим са подсмевачима да будем, изјелицама и опадачима...али признајем да њихов хлеб једем и желим бар у последњи час КАО РАЗБОЈНИК да Те познам у себи и да одахнем чувши речи Твоје да ћу и ја овај пост с наградом завршити, и васкрсење у пуноти радости дочекати. Молим Те и чекам Те...дођи ми и смилуј се...Оживи умртвељног човека у мени, јер без Тебе човек није човек већ звер и гори од звери...Помилуј ме. Смилуј се на све које било чим увредих, повредих јер кајем се...али знам да моје покајање неће бити довољно ако само из речи настаје и у речима нестаје. Зато ми дај све што ми може помоћи да спасем се! Помилуј ме грешнога Господе,помилуј ме.
Amin †
ОдговориИзбриши