"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

8. 3. 2013.

НОВОМУЧЕНИК И ИСПОВЕДНИК КАТАКОМБНЕ ЦРКВЕ

јеромонах Амфилохије Фурс, 1939.г.


Катакомбни исповедник јеромонах Амфилохиј (Андреј Петрович Фурс) се родио 1877.г. у селу Слабино, черниговска област у хришћанској породици.
Од јуна 1902. пребива у Кијево Печерској Лаври (на Жуковом острву), а од јануара 1903.г. постаје искушеник у манастиру. 21. марта 1911. од стране намесника Лавре архимандрита Амвросија (Булгакова) обучен у расофорну одећу. Пострижен у монаха 28.марта 1918.г, док је 27.маја 1920. рукоположен у јерођакона.
У октобру 1920. је добио двомесечни отпуст „ради прибављања намирница“. 11.августа 1922.г. премештен у Спасо Преображенску пустињу због стања у држави. У новембру те године прешао у Троицки Болнички манастир.

21. новембра 1923. стаје јеромонахом и за послушање има богослужење у Великој цркви. 1929.г. наставља да живи у Лаври, настањен у подруму. Између 1928 – 1930.г. отишао у <<истинско православну цркву>> и служио у Покровској цркви у Подолу. Затим је отишао у Ирпен.
Ухапшен и испитиван је био  23.октобра 1932.г. у Кијеву. О. Амфилохије је био у групи лаврских монаха и верујућих, живећи у Ирпене и Кијеву. Оптужен је за учешће у  <<к/р организацији>> од стране ГПУ УССР, и протеран је 22.августа 1933.г. у Казахстан са роком од три године, рачунајући и период од 23.октобра 1932. Пасош са роком до 15.марта 1941.г. му је послат у г. Уралск.
Из прогонства се вратио на прољеће 1936.г. и до прољећа 1938.г. је живио у граду Нежини, када му је газдарица из страха отказала стан. Даље наставља нелегално да живи у Кијеву. Ноћио је на станицама и редом и радио различите послове. У Кијеву је држао везу са ИПЦ.
17.априла 1939. г је био ухапшен на улици и узете су му личне ствари: ручни метални крст, епитрахиљ, Требник, Јеванђеље и др. Чува се у посебном Кијевском затвору. Био је оптужен за контрареволуциону борбу и при том путује по градовима УССР ради везе са ИПЦ и <<учествује у нелегалној црквеној служби и другим црквеним потребама.>> Од 20.априла до 11.јула 1939.г испитиван је 22 пута, која су знала трајати од 30 минута до 9:15ч. Одбацивао је контрареволуционе активности. УГБ НКВД УССР је 29.јула 1939.г. послала његове изјаве на разматрање и 17.октобра осудило о. Амфилохија на пет година радних логора у Казахстану, рачунајући период од 17. априла  1939.г.
Потом се вратио у Украјину и населио у Харкову, у дому матушке, бившег подворја Серафимо-Дивјејевског манастира. У једној соби је уређен храм, у којем је и раније служио о. Амфилохије. Живио је у подруму, имао је дар прозорљивости и јуродства. Служио је тајно. Имао је много монашких духовних чеда. Сергијанску Московску Патријаршију никада није признавао. Опслуживао је катакомбне парохије на Донбасу. Упокојио се 8. Марта 1969.г. 2008.г. је на Сабору РИПЦ присаједињен светим оцима и исповедницима Катакомбне Цркве.

Нема коментара:

Постави коментар