"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

03.11.2013.

Недеља 19. по Педесетници-Беседа на Јеванђеље о убогом Лазару.


             
   Данас наша света Српска Истински Православна Црква подсећа верна своја чеда на јеванђељску причу о убогом Лазару и богаташу. Хришћанину ова прича јесте питка вода која освежава душу намучену и исушену грехом који јој досађује, узнемирава и нажалост неретко поробљава. Грех у човеку представља исту празнину као што у овој јеванђелској причи имање поменутог богаташа представља празнину таштине. Спољне ране убогог Лазара гној и телесна немоћ такође представљају човеков грех. И заиста хришћанин у борби са грехом осећа бол који тело прави услед борбе са духом око задобијања задовољења природних и таштих потреба. Споља гледано очима светског човека хришћанин је сиромашног живота, достојан презира јер неуме да се богати земаљским добрима. Сиромашан човек није пожељан за трпезом богаташа јер је неугледан, неуме да се смеје радостима таштога света, нити ма чиме по светској мери да
се хвали и расипа. Подсећам да човек светског духа (богаташ) има исту веру са сиромашним човеком (убогим Лазарем). У овој причи Јеванђеље каже да они имаше истог пророка Мојсија и истог праоца Аврама што значи и исте Божије законе. Тај закључак о заједничкој вери доводи нас до велике опрезности о суду. Ко је данас богаташ? Ко је достојан крила Аврамова?  Ко је достојан, ајде да кажемо, наручја Светога Саве? Ташт човек љуби испразну таштину овога века. Када има материјална добра ташт човек заборавља Бога и окреће своје лице сличнима себи. Напомињем да слична лица јесу по крштењу хришћани али по животу човекоугодници који су уједно својом хладноћом и човекоубице.
Дакле, рекох, када има материјална добра пали човек је успокојен и тада можда чини дела милости некоме. Али када нема жељена добра било да је то новац, част или власт он клоне духом, озлобљује се на ближње и милоситње које је дао као отров делују на његово малодушје, јер их није давао без рачуна и сада је ожалошћжен што неприма ренту његовог доброг дела из нечистих намера. Рента том човеку је давање славе и празне таштине.
Сиромах у Христу и када има, боји се како да управља са тим што има, јер зна да то није његово већ Божије и да се добит лако може изгубити. Тако да он чува своје имање као и да нема. И ако изгуби оно што је тренутно имао нежалости се јер је дао Христа ради и зна да ће Бог послати оно што му је за живот и спасење потребно. Такође у духовном богатству има разлике. Пали човек духовно богатство посматра као нешто чега се треба чувати. И као на убогом Лазару такав човек на духовним даровима види само гној прелести, глад стомака и немоћ над светом. Духовно богатство ташт човек одбија и затвара врата свога срца за милост и према себи и још више према једновреној браћи. Сурово само семе одбија од Царства Небеског.
Сиромашан човек духом, Христа ради материјални свет одбацује као свога мучитеља, шкртог господара, док духовно богатство он осећа потпуно, као да живи у царској палати обучен у порфиру, удишући најлепше мирисе када молитве, гостећи се Светим Даровима са трпезе самога Цара који им дели за храну самога Себе. У том Царству је заиста радост и вечито појање химни и славословља Богу и Његовим светима. Такав осећај има сваки хришћанин који је слободан од своје озлобљености, ускогрудости и немолитвености. Многи ће рећи - како да се ослободимо греха који у нама влада. Ако ме Бог ослободи ја ћу научити свој ум и срце да негреше. Али сам Господ одговара као и богаташу који се сада у аду мучи - довољно нам је све што нам је Господ припремио за спасење. Ако то некористимо, чак и ако добијемо слободу ума и срца, опет ћемо се на своју бљувотину вратити. Зато драги моји, у срца своја поставите вапај Лазара и духом својим понизите се у овом свету, творећи дела која ће вас духом богатити и небудите неверни већ верни. Ви сте чули и речи да ако саблазнимо и најмањег од нас бићемо криви и тешко суђени. Ослободите се грехе и греховних навика и љубите слободу у Христу. Нећемо да се миримо са наметнутим духом овога врмена који је затровао наш ум, чула, карактер, срце, жеље, наде, радости, жалости па чак је и гнев затрован јер се користи против човека а не против греха. На спасење браћо и сестре ово слово о богатству и сиромаштву. Приведимо свој дух Јеванђељу макар и хиљаду рана гнојавих морали задобити на том путу и трпети сваку оскудицу. Наоштрите се сада против духа овога света да вас неби свет у робље одвео своме господару. Наручје Аврамово и свеотсавско и ми пожелимо и пужимо ка том циљу. Није време за трчање већ за тешко пузање и вапај. Учите се плакати пред Христом, своје сузе изливати пред иконом Његовом и светих Његових, пред Мајком Божијом, брзом помоћинцом. Да наше очи од сухости неби у вечности гореле. Не тражите речи утехе у овоме веку ни од својих свештеника ни од својих ближњих који могу успавати вашу ревност, бодрост и решеност. Отимајте се од таштине и човекоугодништва према себи а друге љубите свим својим хришћанским срцем. На првом месту љубите врлину и презирите лењост. Молитвама преподобног Илариона великога који под ноге своје баци демоне и славно их посрами, и молитвама Светих Отаца од пророка Мојсија, преко Светога Саве до нових исповедника Истинског Православља, Господе Исусе Христе Боже наш благослови ово мало стадо Истински православних хришћана парохије Београда и све Србије. Амин.