Извод из правила:
§ 69
1) оба брачна
друга обавезна су подједнако на међусобну љубав, верност и помоћ; на међусобно
праштање и заједничко подношење свих тегоба насталих у браку; брачни друг не
може своме брачном другу ускратити вршење брачне дужности осим за време
болести, трудноће и, по међусобној сагласности, за време поста и молитве;
2) муж је глава
породице и има право и дужност да управља брачном заједницом, да се стара о
издржавању породице;
3) жена је
дужна заједнички живети с мужем онде где он то изабере, уколико то не би било
противно закону и моралним обзирима; дужна је помагати мужа у вођењу куће и
домаћих послова; и, нарочито, посветити се рађању, неговању и васпитању деце.
(Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961.).
§ 70
Брачни другови не
могу један другог кривити због неплодности (немања плода), уколико оба врше
своје брачне дужности, нити могу један од другога захтевати нерађање деце.
§ 71
Брачни другови могу
се по споразуму одвојити за извесно време само у случају:
1) ако је због
болести брачнога лица потребно његово лечење или опорављање, одвојено од
брачнога друга;
2) ако се ради
о искушеништву пре полагања монашког завета једнога брачног друга, у смислу §
83;
3) ако је,
услед какве више силе (елементарних догађаја или рата) , или услед потпуне
материјалне пропасти брачних другова, настала потпуна немогућност да брачни
другови продуже брачну заједницу за извесно време.
У случајевима означеним
под тачком првом и трећом овога параграфа, има се брачна заједница обновити,
чим престану разлози за одвојени живот брачних другова, а у случају тачке
друге, чим брачни друг који се налази на искушеништву одустане од намере да
положи монашки завет.
У случају, ако један
од брачних друтова, и после престанка разлога за одвојени брачни живот, неће да
успостави брачну заједницу, ни на изрични позив свога брачног друга, узима се
да постоји злобно напуштање брачног друга (§ 95).
§ 72
Не постоји одвојени
живот брачних другова у смислу § 71 у случајевима:
1) позивања
мужа на војну дужност, на присилни рад по закону или на издржавање казне лишења
слободе;
2) отсутности
брачнога лица због његова службеног запослења или редовног занимања, уколико
отсутно брачно лице одржава сталну везу са својим брачним другом и врши, према
стварној могућности, права и дужности брачног лица (§ 69).
§ 73
Црквени суд може
одредити или дозволити одвојени живот брачних лица само у случају:
1) привремене
наредбе да се брачни другови, у току брачног спора о поништењу брака, имају
одвојити, у смислу § 174 Поступка за судове у Српској православној цркви;
2) привремене
наредбе о одвајању брачних другова, у току спора о разводу брака, у смислу §§
244 до 246 Поступка за судове у Српској православној цркви.
Б) Права и дужности
у погледу деце
1) Према роћеној
деци
§ 74
Породични однос
између родитеља и деце равна се, по правилу, по прописима грађанског породичног
права, који важе и за Цркву.
Поред ових дужности
које родитељима прописују државни закони у погледу деце, дужни су родитељи:
1) крстити
своју децу у православној вери, у току једнога месеца дана по рођењу, односно,
чим престану озбиљни разлози који су то спречавали;
2) васпитавати
децу од малена у духу православне вере и морала;
3) старати се
да деца од малена врше све верске дужности чланова Српске православне цркве,
које одговарају њихову узрасту;
4) старати се
да се деца заштите и сачувају од свих рђавих утицаја и прилика, који би могли
наудити њиховој православној вери и моралу;
5) давати деци
сваком приликом добар пример побожног и поштеног хришћанског живота, чувања
хришћанских верских светиња, православних обреда и обичаја и поштовања
православних црквених прописа и власти.
2) Према осталој
деци
а) Усвојење
Нема коментара:
Постави коментар