Чини се да напредак цивилизације, светских научних и технолошких открића или достигнућа човеку обезбеђује мирну будућност. Државе се доказују да желе мир, да је човек и његово право на живот на првом месту. Све је усмерено на мир, љубав, слободу. А шта види православни хришћанин...Рушевине! Ратна разарања, силовање, отимачину, лицемерје, криминал, злобу, не морал,прослављање самог Сатане...
Мислите да причам о свету? Да, али духовном, унутар једног човека. Спољна цивилизација усмерена је на обарње унутрашњег света једног човека. У том рату "цивилизација" напада човека који љуби Христа или законе не од људи већ од самог Бога. И док светски људи, деца,млади, зрели и стари уживају у понудама овога света, верник Истине је као у пустињи. Исцрпњен је врелином греха, нападима развратности и компромиса у којима је зло средство до привременог лажног добра.
Зашто је верник тако напаћен? Зашто је тако рањав, тако болан и само може да јечи без силе да се покрене?Да ли је хришћанин обучени војник у рату "цивилизације" и хришћанске етике? Очигледно да војне силе овога света косе верника без оружија хришћанске културе. Верника који немају духовну војну обуку, који су прости, немају ни школу нити неки "занат" у рукама што се тиче хришћанства. Немају љубав ка осами, ка посту, бдењу, бројаници, сузама, духовним штивима, Јеванђељу (читању) ...Убијају их као овце, кољу хришћанску свест, и поробљавају дух...зулумћаре и купе харач тражећи да се део чистоте духа помеша са "њиховим" адитивима развратности, разонодом, увек смехом, никад молитвом...Уздај се у себе и нас, а не у Бога, небо и брод Цркву. То нам кажу. И све ће богатство своје цивилизације потрошити само да се хришћанин преуми и буде један од "цивилизованих".
У рату где војска Истинског православља је јако мала бројем обучених војника, и где су највећи непријатељи обучени у исте униформе као и наши војници Истине, другим речима када се лажно православље заклиње да је истина релативна држећи се под руку са државом која се куне у мир и право и слободу, док се Истина под ноге покушава бацити, долази се до једноставног закључка. Жртви је јако много, рањених велики је број и требају нам болнице! Ратне болнице!
По дефиницији ратна болница је савез лекара, медицинског особља, помоћног особља и грађана! Применимо такав начин деловања на данашње услове рата, који никад крвавији није био а да се то уопште не примети. Неко ће питати па где си ти видео крв оче? У томе и јесте сва силина овог рата плоти и духа. Пролива се крв не наша, већ самог Христа!
На свакој светој Литургији Христос нам даје Своје Тело и Своју Крви и хришћани прилазе и причешћују се и потом ту Светињу проливају пред војском Цивилизације...Рана се задобија у тренутку без икаквог штита...и имамо хришћане који рану на рану примају...неки већ толико су измучени непријатељем да почињу да гноје и смрде...
Зато подсећам све хришћане да се окрену Болницама који имају лекове, и да ни у ком случају не послушају оне "цивилизоване"лекаре који их уче да се лече сами...
Ко је Лекар душа и тела? Одговор знаш. Христос. Онда знаш да Он има лек. За сваког од нас. И за тебе. Твоје ране, туге, депресије, искушења, недоумице. Он је над Ратном болницом. Он упошљава све своје делатнике да се сваки рањеник збрине. Да се погледа, да се утврди дијагноза, да се оперу ране, превију, да рањеник добије и лек и негу...Али данас рат је тако напредовао да су рањеници ратном машинеријом Цивилизације заплашени! Основа ратне вештине је да се међу противничку силу шаљу дезинформације и да се непрестано понавља ратна пропаганда. У овом рату данас, ту вештину користи само једна страна. Друга страна, која има у рукама заставу Истине, често поверује да је лаж могућа истина. И зато смо уочили да многи рањеници леже у скривеним шумарцима надомак Ратне болнице и под утиском дезинформација цивилизације тужно гледају ка Болници, застрашени да дођу и да се предају лекарима. Чак има и рањеника који повремено из даљине остваре комуникацију са Болницом, потраже по неки савет или утеху али из страха или тврдоглавости неће да се потпуно предају нези која им је неопходна.
Имамо и још један проблем који морамо решити. Рат се неће скоро завршити. Много има погинулих, дезертера и рањених...Мало војника још мање стручних официра који младу војску могу подићи у ратнике Истине. Браниоце хришћанске етике! И примећено је да залечени рањеници кришом напуштају Болницу, јер не желе да буду мобилисани. Под утицајем непријатељске пропаганде, верује се да човек не сме бити послушан човеку већ само себи. Чак и Бога могу практиковати али примењеног себи, а не себе уобличавати образу Божијем. Тешка пропаганда која на чудесан начин преко рана и ожиљака утиче на грађанина Хришћанске етике.
Треба нам обука. не може човек да само добије оружије и да ратује. Мобилизација предвиђа и проверу. Ако видимо да не зна ништа о коришћењу оружија треба обука...Али авај...толико је дезертера...толико је оних са два пасоша...
Шта је основ војске? Обученост, Дисциплина. Срчаност. Патриотизам.
Није ли то потребно и хришћанину. Патриотизам према Царству Небесном. Срчаност у нападима према непријатељу. Дисциплина и тражење јасне команде.
Излечити самовољу и безвољу и оздравити дисциплину. Неутралисати сујету, излечити равнодушје и разоноду и подићи поново срчаност. Кукавличук потпуно поразити.
Ништа се од свега неће десити ако одбијемо обуку! Ако не станемо у строј, на писту војног полигона и свим срцем изгарамо да се научимо вештинама ратовања...Добар војник брани себе, дом, град, државу, Хришћанску етику, ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ. Немаран војник је савезник непријатеља. Ту ће прво ударити непријатељ и продрети међу народ Божији. Не буди тачка која пушта непријатељску силу на нашу десу, родитеље... Цео духовни град и свет је у мени...споља се слабо шта ремети.
...и биће добро.
Оче Стефане, ово си све лепо објаснио данашњу ситуацију у нашем народу.
ОдговориИзбришиЕво шта сам ја приметио:
Раније у историји хришћанства, сотона се борио противу хришћанског народа, помоћу силе и убијањем хришћана.
Било је мало и прелести, али се Исусова Црква томе одупирала, са васељенским саборима.
Данас је сотона изменио тактику, јер је увидео, да се неможе силом савладати Исусова Црква.
Сада сотона, хришћанске вернике преводи у прелест. Наши Православни верници,мисле да су искрени верници а не примећују да служе сотони.
Верници се моле Господу и то са великом усрдношћу, али стоје у једном сталном греху, па их сотона држи удаљене од Бога и спасења. Они су у молитвама млаки и Бог их одбацује од себе, и спасења.
Лажни, јеретички свештеници, немогу да их ослободе од греха, и приближе Богу, јер их је Бог одбацио од себе..
Сви кажу, да верују у Бога и Исуса Христа, али на жалост, нису чисти и немају поверење у Бога и Исуса Христа. Нема ко да их поучи и доведе на пут Истине.
На праве Свештенике, је веома велика пропаганда и клевата. Народ се плаши и не ступа у Исусову војску. Ту је пробем нашег народа и спасења.
Садашњи верници,више верују људима и лекарима, него Богу.
Читају Јеванђеље и Исусове речи: да се неможе ништа десити без одобрења Божијег, али у Бога немају поверење, па што пре код лекаре.
Више се верује лекару који обичан човек, него своме Творцу и Богу нашему.
Ово нам показује сличност као код Адама и Еве.
Адам ј Ева, више су веровали сотони него Богу, и где се нашли?
Буди поздрављен од Љубише.