"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

19.01.2016.

Беседе православних свештеника - Запослен код Господа



28. новембар 2015 – Петак 28. Недеље по Духовима / 10. Недеља по Луки, Свети преподобномученик Стефан Нови

Читање Јеванђеља по Луки 19: 12-28
Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном. Пошто им је то испричао, Исус крене даље према Јерусалиму.

Ова парабола сумира целокупну историју између првог и другог Христовог доласка. Човек доброг рода који одлази у далеку земљу да би наследио краљевство је Христ, који се вазнео своме Оцу, и који ће опет доћи на крају времена да суди живима и мртвима. Пославши Духа Светога и започевши домострој Цркве Новога завета, Он даје таланте то јест, све дарове милости који чине живот Цркве, својим верним следбеницима, од које очекује да умножавају оно што су добили кроз веру и труд. Непријатељи његови су они који се противе Христу и Цркви, који ће бити страшно кажњени у време другог доласка Христовог.
Ми смо међу верним следбеницима, који су добили своје „таланте“, своје дарове милости. Ови неописиво велики дарови долазе од бесконачног Бога путем Његових нестворених енергија. Примивши их, потребно је да их ставимо у службу Господу, да би своју душу и друге душе привели Његовом Царству, као што се од било ког другог радника очекује да искористи средства дата од стране послодавца – алат, тренинге, материјале – како би зарадио за свог послодавца. Шта требамо урадити поводом овога?

Главни разлог што не умножавамо своје „таланте“ је што заборављамо да их имамо. Зато, добар први корак је да направимо попис наших „средстава за рад“ и захвалимо Господу за њих. Када би смо увек били свесни природних дарова и милости које је Он излио на нас, били би смо стално захвални и пуни наде, и сваки дан бисмо започињали тако да са храброшћу и понизношћу творимо Његову свету вољу. Повремено је потребно да седнемо и излистамо ове дарове, можда чак и да их испишемо како би схватили њихову суштину, и прославимо и захвалимо Богу за њих. 

Врло је лако да несвесно припишемо наше квалитете и добра дела нама самима, заиста то је „основна позиција“ наше пале природе. Ово је други  главни разлог због којег не узрастамо у милости и не умножавамо „таланте“. Дакле, други потребан корак је да признамо да без Господа не бисмо имали ништа, и заиста били ништа, и без његове помоћи не можемо ништа урадити. Морамо утонути у смирење. 

Трећи корак је да тражимо да спознамо Његову вољу и да творимо Његову вољу сваког дана. Да, ми поседујемо сва ова „средства“ али нам је потребна мудрост да знамо како да их користимо, јер је трећа препрека ка коришћењу дарова недостатак разборитости. Сваког дана започнимо говорећи, „О Господе, дај ми да знам и да творим Твоју свету вољу. Заслепљен сам и због мог неразумевања и због узнемиравања у свету. Просветли мој разум и моје срце у сваком тренутку, тако да све што радим, радим у складу са Твојом светом вољом и у Твоју славу.“ 

Реч упозорења: Господ заиста ради у нама и кроз нас, али најчешће не дозвољава да ми то видимо, да не би изгубили спасење због гордости. Морамо бити задовољни самом вером у Њега да Он ради у нама и кроз нас, и да чекамо у нади да ћемо у Судњем Дану бити откривени као Његове добре и верне слуге. 

Поставимо, онда овај дан и сваки дан тако да умножавамо дарове које нам је наш милостив Господ дао! Будимо благодарни, утонимо у понизност и молимо се за просветљење. Живимо у нади и вери у Његову милост, ватрено желећи да чујемо Његове блажене речи: „ Добро, слуго добри и верни. Уђи у радост свога Господара.“


Извор http://www.orthodoxtruth.org/
The Personal Blog of Father Steven Allen