"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

17. 6. 2016.

Беседе православних свештеника - Беседа о православном одгајању деце #3



Беседа #3 на Светог Николу – Стабилност заснована на истини

Данас, на празник нашег Светог оца Николаја, можемо искористити један пример из његовог живот да размишљамо о важности истине у нашем породичном животу. Предходне две недеље сам говорио о породичном животу, и посебно о подизању деце. Прошле недеље говорили смо о три ствари које родитељи треба да обезбеде да би своју децу подизали по хришћанским принципима: стабилност, правилан развој маште и позив на херојске идеале.

Хајде да данас говоримо и првој, о стабилности. Ја ћу говорити о једном аспекту стабилности који православни родитељи морају да дају својој деци. То је да се њихов брак и цео заједнички живот не заснивају на пролазним стварима, било којој привременој ствари, било ком мишљењу човека, да се не заснивају на било којим личним и индивидуалним жељама, већ на истини Ко је Бог, и да је брак божанска институција од Бога; и ако се брак заснива на томе, онда ништа не може да му науди. Ветрови, то јест демони, ће експлодирати, а таласи, то јест бриге и искушења и патње живота, ће ударати о кућу наше душе и наше породице, али она неће бити уздрмана јер је изграђена на стени, а стена је Христос.

Преподобни Свети Никола, чију успомену чувамо данас, показује у епизоди свог живота да без истине нема ничега. Без истине, човек нема способност да воли, нема могућности да изгради породицу или заједницу или друштво, и због тога су се Свети Оци жртвовали и борили. Свети отац као што је Свети Никола – ако би га лично нападали, и рекли: „Ти си лопов, ти си зао, то си глуп“, шта би он урадио - Он би био благ и рекао: „Да, ја сам грешник.“ Али ако нападнете православну веру, онда ће то јагње постати лав! Он ће се борити до смрти са онима који су нападали истину о Христу и Светом Тројству. Знамо чувени инцидент из његовог живота, епизоду када је био на светом Првом васељенском сабору у Никеји, а Арије и његова група људи који „знају све“ су држали говоре против тајне Свете Тројице и јачине везе Сина са Оцем, и на крају је Никола, кротак и врло љубазан човек, устао и ударио Арија преко уста. И сви очеви савета су били шокирани и узнемирени: Постоје канони, постоје правила! Не можете ударити свештеника (Арије је био свештеник)! Епископ не би требало да удари свештеника! Затим су одвели Николу далеко од савета и ставили га у ћелију да сачека суђење, јер је напао свештеника. Али те ноћи неколико водећих епископа савета су имали исту визију. Они су видели, са једне стране нашег Господа Исуса Христа како предаје Николи Јеванђеље, и са друге стране Богородицу, мајку Божију, како му ставља омофору натраг преко главе, што означава да Христ и Богородица одобравају оно што је учинио. Јер тај човек није Арија лично напао. Наш Господ је рекао, „Опростите својим непријатељима.“ Он нам није дао право да опраштамо непријатељима Цркве. Немамо то право! Никола није опростио и зато га је ударио.

Зашто? Јер је мрзео ту особу? Не, Арије није био ништа. Парче прашине. Пас. Ништа. Није напао Арија јер га је мрзео. Није му лично стало до њега. Напао је Арија јер је Арије требало да одузме од милион душа могућност спасења. Јер оно што је битно у стварности, не сентименталним или будаластим људима, или слепима и незналицама, већ онима који познају стварност, јесте да је живот кратак, смрт је сигурна, а суд је вечан, и ми морамо засновати наше животе на истини, а истина је садржана у нашем Господу Исусу Христу, који је истински Бог и истински Човек. То је оно за шта се борио Свети Никола.

Сада у нашим животима, ако наша деца знају да је наш брак заснован на овом апсолутном, непроменљивом Богочовеку, који је непобедив, јер је Он устао из мртвих и победио грех и ђавола и смрт и пакао, они ће знати да, иако мама и тата могу имати проблема или борбу или финансијске тешкоће, или се разболе, ипак се никада неће растати и никада неће растурити свој дом. Зашто? Јер се боје Бога.

Брак није уговор међусобне себичности. То је позив ка светом мучеништву, због чега се постављају круне на нашим главама оног дана када се венчавамо. То су круне мученика који су дали своју крв за Христа. Шта Свети Павле каже? „Жено, плаши се свога мужа и дај му част и оно што му припада као глави и господару.“ Сада за жене то представља распеће, јер ни једна жена не жели да поштује свог мужа. Оне морају да присиљавају себе на то.

И шта пише за човека? „Волите своје жене.“ Како? „Као што Христос воли Цркву и себе предаде за њу.“ Како је Христос волео Цркву? До смрти на крсту! Муж мора да буде спреман да да сваку кап крви за своју жену и децу. Ако се поштује реч Божија, а жене показују божије поштовање и страх од њихових мужева, и нису феминистичка чудовишта, а мушкарци се жртвују и нису одрасли адолесценти са својим хобијима или у свом свету снова или се опијају или раде глупе ствари, већ су ту да се жртвују за своју жену и децу уз послушност речи Христове, тај брак неће пропасти. Јер је изграђен на стени, а стена је Христос.

Ово је истина за коју је Свети Никола живео и страдао и борио се целог живота. Зашто је волео сиромашне? Јер је био добар, сентименталан старац? Не. Зашто је давао и давао и давао? Зато што је био хуманиста који је мислио да је лепо да то уради? Не, он је то радио због тога што је у свом ближњем видео Христа, који је у исто време и наш Бог, и наш сусед, јер је истинску Бог и истински Човек.

Само се на овој Христовој истини могу изградити права љубав, истинска породица, истинска заједница, прави народи, јер ово је Логос од кога је Бог створио свет, значење свега, који је лично постао човек ради нашег спасења и умро на крсту, дајући себе за своју чисту невесту Цркву, чији смо чланови.

Нека нам Христ Бог, кроз молитве нашег драгог оца Светог Николе, Преподобног Светог Спиридона, а изнад свих наше најславније Богородице и свих светих, омогући да волимо Његову истину, да пролијемо крв за њега као што је Он пролио своју драгоцену крв за нас. Христу Богу, истинском Богу и истинском човеку, Искупитељу и Спаситељу душа наших, нека је слава у име Оца и Духа Светога за векове векова. Амин.  

Извор: фб профил оца Стивена Алена

Нема коментара:

Постави коментар