Беседе православних свештеника - беседе о предстојећем „Светом и Великом Сабору“ на Криту

Православна црква Света Ирина Хрисоваланту, Грчка истинска православна црква, Рочестер Хилс, Мичиген

Презентација оца Стивена Алена од 23. маја / 5. Јуна 2016 

Увод у серије разговора о предстојећем „Светом и Великом Сабору“ на Криту

 

I.     Шта је тема?

Још од 1920-тих година „прогресивно крило“ православних лидера планирало је да одржи наводни Осми Васељенски Сабор како би преуредили Православну Цркву и „увели је модерно доба“. Овог месеца, на Духове, вође већине „званичних“ патријаршија и других аутокефалних
и аутономних цркава „светског православља“ заказали су окупљање на Криту да би одржали овакав састанак и објавили свету, наводно уједињеним и убедљивим гласом, нека нова православна учења о: а) односу цркве према неправославним хришћанима, б) људској природи, ц) мисији цркве у свету. Многи гласови светског православља (не искључиво нас, „старокалендарских зилота“), подигли су се против анти-православног карактера, како самог начина на који се окупљање организовано, тако и против докумената који су већ финализирани и који ће бити представљени на састанку да би се на тај начин озваничили без предходне дискусије.

 II.               План презентација

Сваке недеље, почевши од ове па наредне четири недеље, на крају литургије, отац Стивен ће направити кратку презентацију о различитим аспектима овог „Великог Сабора“.

Данас: Позадина Сабора. Његова улога, како је навео патријар Вартоломеј, да постане „православни Ватикан II“

30.мај/12 јун – Јерес #1 докумената за Сабор: Екуменизам – негирање Једне свете саборне и апостолске Цркве

Духови, 6/19 јун – Јерес #2 докумената за Сабор: Персонализам – негирање да божанско откровење учи о људској природи

13/26 јун – Јерес #3 докумената за Сабор: Утопијанизам – замена Небеског Царства рајем на земљи. 

 III.            Данашња тема: Историја „Великог Сабора“

Пажњи читаоца препоручујемо два документа, чланак написан пре 40 година од стране оца Серафима Роуза за часопис „Православна реч“ (Orthodox Word magazine) и беседу оца Питера Хирса (Fr. Peter Heers) од пре неколико недеља (Званична грчка црква), који показују да су људи и њихови планови остали конзистентни деценијама, и да је директан циљ сабора да се уведу нова учења у складу са идејама које долазе ван цркве. Наш главни „сведок“ да је то тако је сам Васељенски патријарх Вартоломеј, главни иницијатор и домаћин сабора који ће се одржати на Криту. 

 IV.            Резиме историјске позадине

А. Васељенска патријаршија на челу са Мелетиосом Метаксакисом, масоном који је наметнуо нови календар, одржао је „свеправославни“ синод 1923. године, на основу посланице из 1920 послате „Христовим Црквама посвуда“, позивајући на различите модернизације цркве, али је успео да прогура само једну – нови календар - и то у неколико локалних цркава. Постојали су неки разговори о „Осмом Васељенском Сабору“ током 20-тих и 30-тих година прошлог века, али су други светски рат, грчки грађански рат, комунистичка револуција на крају другог светског рата и тако даље, учинили одржавање оваквог сабора немогућим.

Б. Током 1960-тих, патријарх Атинагора је отворено заговарао одржавање оваквог сабора, да би припреме почеле 1968. Ово је било у контексту заједничке молитве са Папом Пaвлом IV и скидања анатеме. 

Ц) Римска католичка црква је одржала Други ватикански сабор од 1962 до 1965. Овај сабор је обележило неколико узнемирујућих особености:

1. Сва документа су припремљена у тајности од стране модернистичких теолога, одобрена од стране модернисте Папе Павла VI, представљена без широког разматрања и без знања епископа који нису имали много шанси да их анализирају.

2. Документа су намерно написана нејасним језиком, како би збунила вернике

3. Обновљена црква која је проистекла из сабора је представљала потпуно нову религију. Кључни аспекти ове катаклизмичке промене су:

а. Римска католичка литургијска традиција је потпуно уништена, б. Римска католичка црква престала је да тврди да је једина истинита црква у корист окретања према екуменизму, ц. Аскетизам и духовност су одбачени у корист „отворености према свету“, и одмах су сви верски редови и начин приступања свештенству уништени,  д. Строга лична моралност и припрема за смрт и Божји суд су напуштени у корист „служења друштву“, да би „свет постао боље место за живот“, што је одмах водило ка катастрофалном паду морала и уништавању породичног живота, док су се свештеници и монахиње посветили марксистичкој политици. 

Д. Патријарси Атинагора, Димитриос и Вартоломеј, један за другим, су били „фанови“ Ватикана II и гурали су екуменистичку агенду. У јануару 1977. будући патријарх Вартоломеј, поставши већ „кључни играч“ у екуменистичким активностима Васељенске патријаршије, дао је интервју америчким католичким новинама, National Catholic Reporter, у којем наводи следеће: „Наши верници осећају потребу за обновом. Они желе приступачније начине да остваре своју веру. На пример, пост од четрдесет дана пре Васкрса и Божића је данас једва могућ ван манастира. Осећамо потребу да оснажимо везу са осталим хришћанима. Божјом милошћу, све православне цркве подржавају екуменизам. Екуменизам је у последњој деценији напредовао упркос одсуству тако изразитих догађаја какав је био сусрет Папе Павла IV и патријарха Атинагоре 1964. у Јерусалиму. Та демострација обновљеног братства била је добра прича за новине. Теолошка истраживања која су уследила била су много мање спектакуларна али ипак плодоносна, и сазивање савета је доказ томе. Преиспитаће се билатерални разговори са римском католичком, англиканском црквом, лутеранцима, старокатолицима и Не-Калцедонском црквом. Сигурно је да би то био подстицај за екуменизам. Савет ће такође означити отварање православне цркве према не-хришћанским религијама, човечанству у целини. То значи и нове односе према исламу, будизму, савременој култури, тежњи ка братском друштву ослобођеном од расне дискриминације... Другим речима, означиће се крај 12 векова дуге изолације православне цркве. 

Закључак: Ако проучите чланак који је написао отац Серафим Роуз на http://orthodoxinfo.com/ecumenism/towards.aspx, видећете да „Свети и Велики Сабор“ на Криту овог месеца заиста тежи да постане „Ватикан II православне цркве“. Постоји неколико ствари које су заједничке са Ватиканом II:

1. Планиран је у тајности и потпуно изненадио епископе. Мала конспиративна група је већ унапред донела закључке и одлуке што је у потпуној супротности од онога како прави црквени сабор треба да функционише. Поглавари, јерарси, различитих цркава су већ одобрили документ – савет се одржава само формално.

2. Предложени документ је написан бизарним „новоговором“ са намером да збуни читаоца

3. Организатори тврде да неће мењати догмате, а очигледно је да предлажу бар две догматске промене. 

У Христу,

Отац Стивен

извор: фб профил оца Стивена Алена