"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

01.07.2016.

Беседе православних свештеника - Беседе о „Светом и Великом Сабору“ на Криту #2




Драги парохијани и пријатељи Св. Ирине,

У недељу Светих Отаца, у мојој другој презентацији о сабору који екуменисти одржавају на Криту, говорио сам о јереси „персонализма“, учењу које је измислио главни теолог патријарха Вартоломеја, Јован Зизјулас. У прилогу су белешке са ове беседе, које дају кратко објашњење.

Сабор је одобрио документ „О мисији цркве у савременом свету” у коме је „персоналистичка“ терминологија о људској природи остала непромењена.
Више о томе на  http://www.pravoslavie.ru/english/94489.htm

фотографија преузета са

„Овај текст, који у највећој мери носи печат митрополита пергамског Jована (Зизјуласа), усвојен је једногласно уз мање измене. Амандмани које је предложио митрополит Јеротеј Влахос у писму Грчкој цркви од 5. марта 2016. године, су одбачени.“

Писмо митрополита Јеротеја Влахоса, које указује на грешке у тексту, а које је сабор одлучио да игнорише, може се погледати на линку http://www.pravoslavie.ru/english/91319.htm

У Христу,
Отац Стивен 

Следе белешке са беседе на Недељу Светих Отаца:

Православна црква Света Ирина Хрисоваланту, Грчка истинска православна црква, Рочестер Хилс, Мичиген.

Презентација оца Стивена Алена од 30. маја / 12. јуна 2016  

Друга беседа о „Светом и Великом Сабору“ на Криту

1. Најновије информације о „Светом и Великом Сабору“
А. „Званичне“ цркве Антиохије, Бугаске и Србије су отказале учешће у сабору – Бугарска највише из разлога што се не слаже са документима, остали примарно из политичких разлога.
Б. Остали чланови, као што су представници московске патријаршије, позвали су на одлагање сабора, за одржавање састанака касније, итд.
Ц. Другим речима, имамо прави хаос. Главни проблем је што су сви ови људи компромитовали своје исповедање вере толико година уназад. Њихова идеја о томе шта православље представља је веома збуњујућа и они доносе одлуке углавном базиране на политичкој агенди. Чак иако се сабор не одржи или се његов обим знатно смањи, сви проблеми и даље остају: екуменизам, нови календар, итд.
* Напомена: Како се испоставило, српска патријаршија је учестовала у сабору, а московска није.*

2. Данашња тема: „Персонализам“
Омиљени теолог патријарха Вартоломеја је епископ васељенске патријаршије Јован Зизјулас. Зизјулас је главни заговорник „теологије крштења“ (идеје да било ко, ко је на било који начин повезан са нечим што има везе са крштењем се налази унутар цркве) и фанатичан екумениста. Такође је и заговорник левичарских идеја као што је ЛГБТ агенда.
Осим јереси екуменизма, Зузјулас заједно са упокојеним Папом Јованом Павлом другим, промовисао је нову јерес звану „персонализам“, која изврће и догму о Светом Тројству и црквено схватање људске природе. Предложени документи на сабору уградили су „персонализам“ заједно са екуменизмом у „учење православне цркве“.
а) О Светом Тројству: „Персонализам“ учи да су Света Тројица једно јер постоји „заједништво лица“. Али Свети оци уче да су Три Лица једно јер деле исту природу – они су једносуштни – како је дефинисано на Првом васељенком сабору. Зизјулас даље учи да је рођење Сина од Оца „лична одлука“ и акт Очеве воље, коју он лоцира у личности Оца. Ово је врло близу аријанству, јер подчињава Сина Оцу (субординатионизам).
б) О христологији: „Персонализам“ лоцира вољу у личности, не у природи. Господ је Једна Личност са две природе: божанском и људском. Али ако је воља у Личности, ово значи да Христ има једну вољу. Ово је јерес монотелитизам.
б) О човеку: Црква учи да човек има слободну вољу, као и да сва снага душе почива у људској природи, природи која нам је свима заједничка. Наша личност је оно што нас разликује од осталих, наш идентитет. Али сви имамо исту људску природу. И једно и друго, природа и личност, су пали. И једно и друго могу бити спашени и развијати се као једно – увек смо суштински људи (људи по природи) и увек имамо свој сопствени идентитет. Али Зизјулас учи да је наша природа пали део човека, да ми нисмо рођени као личност, већ у виду безобличне, недефинисане капљице људске природе, која постаје личност кроз „остваривање своје слободе“. Свако мора да „дефинише себе“. Можемо лако да приметимо како је ово учење  повезано са растућим хаосом који пориче људску природу, а који сада уништава наше друштво. 

Извор: фб профил оца Стивена Алена