"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

21.03.2017.

Беседе православних свештеника - Беседе током Великог Поста


7. март 2017: понедељак четврте недеље Великог Поста; Св. 7 свештеномученика Херсонских

Господ бог је заповедио Ноју и његовим синовима, као што је заповедио Адаму и Еви „...рађајте се и множите се и напуните земљу, и владајте њом.“ Не задобијамо Рај седећи и маштајући. Морамо на томе да радимо. 
 

Два супротна екстрема нарушавају значење рада током земаљског
живота. Утописти кажу да је овај живот све што постоји и да је наша дужност да направимо рај на земљи. Њихов систем нарушава значење рада тако што преувеличава његов значај,  сматрајући га псеудо-спасењем. Квијетисти кажу да оно што радимо на земљи није важно, да све што треба је да се увучемо у рупу, тамо се молимо и будемо „свети“, чиме, предпостављам, бити свет сматрају седење у рупи, а не практиковање дела љубави као што су то радили свеци. Њихов систем нарушава нарушава значење рада тако што га одваја од наше вечне судбине. Њихова фолософија се може сумаризовати речима Петра Пана – „Само мисли о лепим стварима“ – и њихово „Небо“ се може поредити са Земљом Недођијом. Они губе Рај избегавајући живот, док га утописти губе, обожавајући живот.

Овај свет је привремен, а не вечан како уче материјалисти. Бог очекује од нас да га волимо али да не будемо привезани за њега, јер се радујемо новом небу и новој земљи, у којој ће нестати сви човекови напори и у којој ћемо пребивати у созерцању вољеног Бога. Али овај свет је и стваран, није илузија како уче Хиндуси и Будисти. Бог је створио свет и назвао га добрим. Он воли своју креацију, и очекује да је човек, који њоме влада, исто тако воли. 

Ми испољавамо ову љубав тако што се венчавамо и имамо децу са храброшћу коју рађа вера и окренутост према другим људима, избегавајући кукавичлук који рађа одсуство вере и окренутост према себи – егоцентричност. 


Ми испољавамо ову љубав путем искреног труда да издржавамо своју породицу и да се одговорно односимо према добрим стварима које нам је Бог дао. 


Ми испољавамо ову љубав трудећи се за своју душу, за божју Цркву. 

У овом труду, ми не тежимо да створимо рај на земљи, већ да задобијемо рај тако што ћемо добро искористити време које нам је дато на земљи. Насупрот мишљењу утописта, живот на земљи није све што постоји – то је арена у којој радимо за вечну судбину. Насупрот мишљењу квијетиста, живот на земљи захтева напор - то је арена у којој радимо за вечну судбину. 

Одлучимо се да другу половину Великог Поста проведемо у труду, пожртвовању и делима љубави. На крају овог Великог Поста, на крају наших живота, нека сви чујемо жељени глас:


„Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.“

извор: фб профил оца Стивена Алена