"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

06.09.2017.

Блогерски летњи извештај за моје читаоце :)

Помаже Бог народе светосавски...😊

Дуго нисам писао на блогу. Низали су се догађаји и обавезе, и слободне тренутке неоправдано сам користио за одмор. Верујем да се могло мало чешће писати, али ето нисам и тражим Ваш опроштај. Мислим да запуштање својих обавеза, макар биле и блогерске, није добро ни за мене ни за људе који  читају блог. Једино оправдање је људска немоћ, слабост, и можда недостатак "елана" за писање. Правдам га умором и "празним" батеријама....
Могу да се вратим чак на мај, где је почетак доброг темпа. Били смо (моја супруга и ја) у Енглеској, где смо служили редовну литургију. По доласку у Србију одмах смо се упутили у Врдник Бању, где смо са 28.05 присуствовали архијерејској литургији и Слави новосадске парохије. 










                           

Већ 03.06 славили смо Славу моје парохије, где су верници све одлично организовали и припремили. Литургију је служио наш епископ, преосвећени е. Нектарије, моја маленкост, чтец Николај и прислужници нишке парохије. У гостима су нам били наше драге сестре из манастира Нови Стјеник са игуманијом Ефросинијом, и сестре новокњажевачког манастира из Бугарске и њихова духовна мати Амвросија. Цело поподне провели смо заједно и радосно у пријатним разговорима.

Јуни се наставио са литургијама у Нишу на Св. Тројице, а 27 јуна били смо у Лондону где смо служили редовну литургију за месец јун, као и парастос свим србима страдалим за веру православну почевши од Видовдана па до ЈКВуО  и мученички убијеног Драгољуба Михајловича  Драже. Парастос Дражиним војницима одржан је у граду Питербургу  ( нисам сигуран да сам баш погодио тачан назив), пред потомцима Дражиних војника. Приређен је и леп културно уметнички програм. Све је било лепо и савршено, сем моје благе опомене да се мора водити рачуна о данима поста када се спремају братске трпезе. надам се да су моју добронамерну примедбу усвојили и да ће то убудуће поправити.




По повратку из Енглеске одмах смо се упутили у манастир Нови Стјеник, и прославили св. Јована Претечу. Сусрет са сестрама монахињама, и са свим гостима био је веома срдачан и у духовној радости. Већ за Петровдан, причестли смо вернике Нишке парохиије, а већ 13.07 били смо у авиону за Енглеску. Овај пут парохија западног Илинга платила нам је смештај близу цркве, и ту смосе упознали са власницом "студија" енглескињом индијског порекла по имену Кими. Она је примила пентакосталну веру, оставивши будизам, и заиста је била пуна љубави према Богу, и према нама. Важно ми је да је поменем јер је заиста била дивна. 
По повратку из Енглеске одслужио сам једну литургију у Нишу, и кренуо пут планине где ме је чекало послушање да будем као и сваке године духовник светолазаревког кампа СПОК. Захваљујући умешности мати игуманије Ефросиније камп је ове године био организован на високом нивоу, а такве оцене дали су и гости предавачи кампа који имају велика искуства у тој области. Наравно било је и забавно, али и озбиљно на тренутке када смо причали о духовности или када је попадија Јефимија држала часове веронауке.





После сам остао још мало у манастиру и време проводио са мојом духовном утехом, сестринством манастира. Велику радост причинили су ми разговори и са јеромонахом манастира, оцем Максимом, као и са схимонахом Нифонтом.
По повратку у Ниш служили смо редовне литургије, а свето Успење донело нам је нову духовну радост и утеху, јер смо успели да скупимо новац за гориво и одемо на Славу нашем епикопу Нектарију. Служили смо у новој цркви, са доста јереја и верног народа.



Септембар је имао посебну ноту лепоте, уз редову литургију, благословили смо децу за почетак нове школске године, аонда следеће недеље имали смо крштење нове вернице и њеног сина, као и венчање са њеним супругом. Сутрадан смо крстили бебу из самог села Радикина Бара, малу Касију. Име јој је дао кум. Пошто је име необично за нас, мада је то веома позната светитељка у православљу, благословио сам да родитељи предложе још да имена и да се помоле прекрсте и извуку име. На крају су извукли име Касија, како је њихов побожни кум и предложио! Честитам свима и на многа љета да заједно прослављамо име Божије и његове свете, и дуго љета да нам сви поживе у сваком добру.







 Сада се спремам на планину, у мој лепи манастир Нови Стјеник, са великом добротворком нишке парохије сестром Слађаном која живи у далекој Скандинавији....
Свако добро од Господа Вам желим!!!
Молим све који могу да помогну, колико могу....😇😇
Праштајте и Бог благословио!