БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СИПЦ, 2019

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2019.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија, Епископа Утешитељевског

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Више од седамдесет година надвија се густа и тешка тама над нашом земљом и нашим народом. Оно што је претекло од нашег христоименитог народа, бауља по овој тмини, измрцварено, понижено, полуживо. Али усред овог мрака, гле, са неба нам сваке године засветли Витлејемска звезда најављујући утешно освит Сунца Правде – Христа. Она нас води као некада мудраце ка Њему, нашем Спаситељу и Искупитељу, Кога не престаје да тражи душа наша. Обасјани овом светлошћу схватамо да се без помоћи Божије не можемо извући из ове мрачне тамнице.

И зато: ХРИСТОС СЕ РОДИ! драга браћо и сестре. Где год се налазили – у окупираном отачаству или обезбоженом расејању, трпећи прогоне на правди Бога , или  трпељиво и вредно радећи за голо преживљавање – оваплоћени Бог Христос је увек са вама, Он вас благосиља и грли својом љубављу.

Ми хришћани се налазимо под Његовим покровом, обасјани зрацима Његове благодати која греје, узвишује и теши срца наша. 

Како су несрећни они људи, које не дотиче Божанствена лепота Његовог лика, пред Којим су се са поштовањем приклањали и најмоћнији незнабожци, као и они који не чују Његов кротки глас, који нас увек призива к Себи, а нарочито они који се дрзну да устају против Њега. Они не би горели у огњу адске злобе, помрачења, мржње и злочина, да нису заборавили ангелску песму, која је преузношена над Витлејемском пећином, и да нису престали да одају славу Богу на висини, без Кога човек губи своје високо достојанство. Удаљивши се од Христа, не само да су изгубили извор унутрашњег мира и истинске среће, него и непоколебиво упориште, на коме је, као на камену темељцу, стајао сав њихов многовековни живот.

Безбожништво убија све што је узвишено, светло и божанско на земљи. Језиви бездан вечног проклетства отворио се пред безбожним човечанством и ми већ чујемо крике ужаса и очајања што излећу из груди оних који су у опасности да буду њиме заувек прогутани.

То је непромењиви духовни закон. Где је угашена светлост Јеванђеља, тамо настаје област и власт стравичне таме непроходне. Одакле је удаљен Христос, Који је «пут, истина и живот», тамо се усељава отац лажи – сатана, обмањујући људе својим погубним саблазнима, које неминовно воде у духовну смрт. Безбожно друштво и култура претварају човека у жалосног роба материје и доводе га у стање духовне наказности и смрти.

Шта да кажемо за савремени свет, ако чак и они, који себе зову православнима, напуштају заповести Христове, поводе се за духом овога света, падајући и одвлачећи за собом и друге у отпадништво и погубне јереси. Човек све више заборавља на небеско и прилепљује се за земаљско, без обзира на то што је Господ сишао на земљу баш због тога, да човека узнесе на небо.

Посебно је важно да на овај велики празник рождества Христовог, озбиљно созерцавамо какав је циљ и смисао његов, а која наша обавеза, какве нам је велике дарове поделио Господ и каква треба да буде наша благодарност према Њему.

«Бог је сишао на земљу, због тога да нас узведе на небо» - пева се на божићном богослужењу. У овим речима јасно je одређен циљ, ради кога је Син Божији дошао на земљу и оваплотио се – да би човека, који је од почетка саздан за небо, палог и умртвљеног грехом, поробљеног земаљским страстима поново вратио на небо, али под праведним условом: ако он спозна дубину свог пада и отпадништва од Бога, искрено се обрати Богу, покаје се свим срцем за своје грехе, и одбацивши своје страсти заволи свим срцем Бога и ближњег свога.

Зато је за нас хришћане Христова богочовечанска личност све. Или Он, или ништа, тј. све у поређењу са Њим је ништа, небитно и невредно постојања. Он је Пут, све остало је срљање у бездан. Он је Истина, све остало је лаж. Он је Живот, све остало је смрт. Он је Светлост, све остало је тмина. Он је Алфа и Омега, остало је све беспочетни и бескрајни бесмисао. И на крају, Он је Христос, све остало Антихрист.

Стога, сврстајмо се уз Господа Христа, непрестано благодаримо Богу, усрдно се молећи да ово наше празновање богочовечанског рођендана буде Њему угодно, и да рођени од Дјеве Богомладенац Христос, кроз наше исправљање, преумљење и Његову Божанствену милост буде наш Спаситељ.

Господе услиши молитву нашу, покажи нам силу Твоју и спасење Твоје, да Ти се поклони сва земља као свом Владару и Спаситељу.

У таквом богомислију, желимо свим верним чедима Светосавске Српске Цркве срећну наступајућу 2020. годину, са вером и надом да ће бити благословена, да ће донети духовни препород свакој људској души, и нашем многострадалном народу у целини: „Да се Срби ОБОЖЕ, сложе и умноже“ (Свети Николај Жички). Овај духовни препород могућ је само кроз истинско покајање и саборно учешће свих нас у тајни Тела Христовог, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави, а спасоносно благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Нека рођени од Дјеве Господ зато благослови нашу свештену борбу за препород и напредак истинске Отачаствене Цркве, која се попут Витлејемског Богомладенца нашла у смиреним јаслама катакомбног служења Богу и српском народу.

Са таквим молитвеним жељама, призивајући благослов Божји на све вас, још једном вас поздрављамо светосавским Божићним поздравом:

Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Утешитељево, о Божићу 2019. године

Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ

+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ