Монаштво, поготово мушко, неретко се назива башта пресвете Богородице! Ако нам је Христос сунце које даје башти живот, а Пресвета Богородица брине о башти и одржава је ми заиста у Коштунићима можемо да видимо предивне плодове благодати Божије и благослова Пресвете Богородице.
Од прошлогодишње славе до данас манастир је напредовао у многим сегментима! Преосвећени епископ Нектарије, са верним му духовним сином оцем Зосимом, успео је да препороди са мало могућности целу манастирску економију.
Чим уђемо у манастир са почетка можемо видети бујну башту поврћа, која се завршава пластеником у којем расту огромне паприке, парадајиз и врло укусан крставац. Братство је веома поносно на свој труд с обзиром да нису били толико искусни у почетку као баштовани, а сада су већ веома добри и успешни. Изнад башта гледамо петнаестак кошница и чујем да ове године мед није дао свој максимум, али свакако да ће бити за манастирске потребе па чак и нека теглица да се прода.
Дан Славе био је баш како и треба, топао са ветрићем, и без кише која је била најављена.
Са леве стране улазећи у манастир изненађује нас сем постојеће нова настрешица од гвоздене конструкције и лименога крова где су заштићени од кише и будућега снега мотокултиватор, неупотребљене кошнице, дрва и све што је потребно једном вредном домаћинству. Горњи (стари) ниво трема постављен је столовима и сервисом за јело чекајући госте после Свете Литургије на трпезу љубави. Старије вернице, које манастир од миља зове „мироносице“, вредно и искусно припремају све што је потребно за добру и укусну трпезу.
У координацији са Преосвећеним епископом Нектаријем и о. Зосимом сви су као у кошници вредно радили да дочекају миле нам госте.
Деца су се весело играла по имању манастира и имала ту част да заједно са братијом нахране манастирске овчице, помилују изузетно доброћудног великога пса расе алабај који се одазива на име Див. За децу ту су и маце, а они мало срећнији у поподневним часовима могу угледати и срну на самом имању, јер срне воле да се прошетају на пропланку поред цркве!
Мада бројем мало братсво, манастиру не недостаје пријатеља. Комшије из Коштунића обезбедили су рибу, други су бесплатно тај дан дали столове и клупе за 80 људи, колико је и било гостију и све је било попуњено, не рачунајући нас домаће.
Сама Света Литургија била је веома торжествена и молитвена, осећао се спокој и богомилно појање сетара манастира Утешитељево које традиционално са другим појцима дају посебан акценат скоро па небеске милине , јер народ понесен појањем сестара такође даје своју боју у прослављању Пресвете Богородице и њенога светога Успења у наручије нашега Бога и Њенога сина Господа Исуса Христа!
У олтару началствује наш архијереј Нектарије са расположеном и радосном браћом свештеницима који су се у великом броју окупили.
Новина од прошле године је и то да се близу манастира доселио и јереј Стефан са матушком, што је у месечни циклус литургија у манастиру додало додатну живост, те се Свете Литургије у манастиру чешће!
После Свете Литургије и многих причешћених верника народ се упутио у манастирску летњу гостопримницу.
У самом сервису и послуживању учествовали су верници проверених талената за ту област! Српски специјалитети попут гибанице, пасуља пребранца и осталога донирани су и спремљени рукама пријатеља манастира!
Ручак је прошао у пријатној атмосфери духовне радости, саборности и међусобне љубави! Поздравне здравице биле су упућене од стране Преосвећенога епископа Нектарија и наших пастира!
После молитве којом смо завршили ручак верници су још дуго остали у међусобним пријатним разговорима.
Имало смо госте из свих крајева Србије и вернике из Грчке, Мађарске и Црне Горе, па чак и руса....
Све у свему веома лепа и богата трпеза љубави и са надом да ћемо идуће године дочекати још више драгих гостију и да ће манастир сигурно имати још лепих нових детаља!
Остаје да се молимо да манастир успе да у сам систем уведе пијаћу воду ( за сада имају само техничку), у цркву струју ....Не може све одједном, али сигурни смо да ће ускоро и то бити решено.
Молитвама Пресвете Богородице и њеним покровом Господе Исусе Христе помилуј нас!
За манастир ће бити највећа радост да га верници посећују целе године, а и сви добронамерни људи увек су добродишли!
Нема коментара:
Постави коментар