“Химна љубави” - Св. апостол Павле
Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13:
1. “Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.”
Данас Љубав међу људима, мир и добра воља, немају где да се настане. Гордост је успела да погаси огњену љубав ка Богу. Затрован извор не може више да гаси жеђ. Човек је успео да затрује све око себе и самог себе. Уместо молитве, смерног живота и васкрсне радости имамо хулу, гнев, разврат и очај. Утеха је немогућа јер одбијамо да нас Христос теши.
Сатана је своју власт над целим светом прогласио првим приоритетом човека! Он, отац лажи, убедио је људе да се без “њега“ не може ништа чинити, нити човег може бити срећан и успешан. Човек, као биће пале воље, заволео је грех и одбија да слуша своју савест. Савест је од Бога дата као водич који нас упозорава на замке лукавих демона, уз садејство Божанске благодати која живи у нама ако живимо по заповестима БОЖИЈИМ.
Данас имамо живот који се супроставио Богу. Господари овога века, синови демонски, усвојили су царство Сатане као своје царство. Одлучно чекају зацарење антихриста и ревносно укидају било какав облик врлине и чистоте живота. Успешно су спровели у дело да жена добије статус мушкарца, да деца добију право да их родитељи не васпитавају, да муж изгуби сва права мужевности, Бог се више не изучава као наука већ као необавезан предмет.
За човековог прародитеља проглашен је мајмун! Нико не сме да се успротиви теорији еволуције, која вређа интелегенцију детета, а не човека. Друштва су проглашена напредним ако поскидају са људи крстове, или друге религиозне симболе! Заједница мужа и жене такође трпи велике нападе! Света тајна брака подложна је агресивном настојању да се содомизује! Да се поклони Сатани тако што ће се прихватити мужеложници, лезбејке, педофили и сви облици демонског развраћења о којим је стидно и писати.
Инсистира се да содомија има статус плода љубави, као брак мушкарца и жене. Содомити и њихови прометери траже децу да усвајају, незаштићену сирочад која по њима немају право на избор да ли желе да живе са људима који имају пасији грех содомије.
У друштву отрованих вредности, где је систем безбожне политике као тумор на телу нације, поставља се логично питање како се Црква бори против свеопштег напада богохулне цивилизације?
На жалост, нема велике утехе. Уска стаза спасења сузила се на камениту планинску стазу, пуну кривина, опасних места које треба пажљиво прелазити да не би завршили у понору таме, обмане и охладнелог срца да следимо Христа и заповести Његове!
Још од почетка хришћанства ђаво је сејао коров у жито пастве Божије! Сумње, страхови, малодушје, обмане, поквареност па све до измишљања својих тумачења вере и најзад до потпуног отпадништва од вере кроз разне јереси.
Неко је хулио на Сина Божијег, на Духа Светога, а неко на Пресвету Богородицу, иконе,свете тајне, догмате или предање Цркве.
Ђаво се није штедео и увек је лако налазио рђаве сасуде међу грешним људима, који су имали печат Јуде Искариотског на својим делима.
Тако да можемо рећи да су највеће смртне ране народа биле паганизам, ислам, лажно хришћанство.
Свака лаж је на свој начин привлачила људе, као отровани мед.
Циљ свих лажи је да се она тако рашири, да збуни људе и протера Истину.
20. век може се рећи да је био круна успеха свих сатанских обмана. Сем крви, која је лила рекама у два светска рата, мењала се и цела друштвена организација, све друштвене вредности и дух света како смо га памтили до тада.
По ко зна који пут ђаво је успео човеку “продати” причу да је човек сам себи бог, и да му то буде једини закон! Христос је човеку непотребан, јер га присиљава да не чини грех! Грех је постао пожељан и израз “слободе” новог модерног човека!
Не чуде много крвава убиства царева и краљева, промена друштвених уређења од Монархија до безбожних република!
Многе републике су задржале привид побожности, мада су одвојили цркву од утицаја на државу. Ми Словени нисмо добили од великих сила ни такву слободу, већ нам је наметнут ужасни коминизам, који је као пожар палио и рушио Цркве, убијао аристократију и свештенство и душе православних Словена силом и поткупљивањем преводио себи. Слична судбина затекла је и православне Грке који су упали у дужничко ропство и то због жеље да буду део Европе.
Разне шарене лаже и ни једна истинска вредност није дошла са безбожним Западом.
Освојени и поробљени, преварени ласкањем и великим обећањима, и Срби су трчали широким путем верујући крвницима партизанима да је дошао рај у којем Бог није потребан. Док је радост трајала, комунисти су пљачкали, отимали, убијали, поткупљивали и застрашивали све што је остало да бар мало држи веру. Комунисти свих православних земаља (Русија, Бугарска, Румунија и Србија, додаћемо и Грчка), постављају за патријархе своје верне послушнике, и негативном селекцијом потпуно под своју власт узимају традиционалне патријаршије и архиепископије.
Када је тај ђавољи посао окончан, долази до спајања западних јерси и источних сада већ неканонских цркви (јер са њима управљају безбожне власти које уз помоћ лажних епископа прогоне и убијају све што не жели да призна сатанску црвену лажцркву).
Екуменизам се назива тај спој палог Истока и Запада. Систем који прославља демонске слободе морао је добити универзалну веру! На програму нове вере вредно раде све пале хришћанске религије, плус отпали православни епископи, којима се на крају приближава и ислам, паганизам па и јудеизам. Екуменизам тако добија покров под називом Светски Савез Цркава.
То беше још почетком прошлог века, прва перјаница тог сатанског круга међу православнима је Цариградски патријарх, али ту су и сви остали. На нашу жалост, патријарх Герман постаје и генерални секретар тог збора. Он у Србији потпуно сервилан чини све да у тело српске Цркве дођу комунисти, приближава се Риму, то даље наставља највећа подвала комуниста - патријарх Павле, а после њега долазе све отворенији екуменисти Иринеј и сада владајући Порфирије.
СПЦ отвара своја врата дозволом комуниста 90-их, и Срби почињу са радошћу да се враћају вери и традицији, националном бићу, али обманути и преварени! У СПЦ више није била вера православна, већ нова вера ЕКУМЕНИЗАМ! Већ ’96 један монах, као глас вапијућег у пустињи са обронака Фрушке Горе почиње да упозорава Србе на превару. Након 7 година први манастир из оквира СПЦ у целости иступа из екуменизма и присаједињује се чистом исповедању православне вере тог монаха! Име тог монаха беше Акакије Станковић, данашњи Преосвећени епископ СИПЦ (Српска Истински Православна Црква).
Монаштво које напушта јерес је женски манастир Стјеник, који је био у подножију планине Јелице. Игуманија тог манастира била је ученица мати Јулујане, коју је лично замонашио свети Николај Србски. Име храбре монахиње која је исповедила веру као прва у СПЦ је Ефросинија Николић.
Од 2003. када се тај догађај десио, па до данас, неколико стотина Срба кренуло је истим, трновитим путем истинског православља. Истинско православље је вера чиста, од Христа до данашњег дана. Вера отаца. Свети Сава сигурно није желео да Срби буду ЕКУМЕНИСТИ!!!
Плодови истинског православља на закоровљеној њиви србске земље нису велики. Од богохулне власти и кривоверне патријаршије проглашени смо НАЈВЕЋИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА СРБСКОГ НАРОДА, и то у ударном термину када се колонијални предсеник обраћао нацији из Њујорка, бранећи право да содомити марширају улицама Србије. Наши протести против ширења педерастије названи су непријатељским чином.
СИПЦ нема подршку у народу. У народу се подржава само оно што власт и екуменисти акцентују.
Зато се подржавају разни реалитији, хулиганске насилне навијачке групе које се попуњавају србском омладином, подржавају се (ћутање је одобравање) пројекти образовања без родитељског ауторитета, сведоци смо масовног хипнотичког транса медијског испирања мозга, сервирања паризера, содомије, отимања Косова тако да ће људи на крају молити да се Косово преда шиптарима. Пројекат смо Запада где нам мењају свест, савест и сећања.
Људи васпитани од стране својих предака који су продали веру и пригрлили комунизам тешко могу сада да прихвате Истину. Дошли су до степеника званог ,,ТРАДИЦИЈА” и ту су стали. Одговара и либерализму у којем живимо, и екуменизму и безбожном народу!
Неко ће рећи да смо ми побожан народ, и да је увреда рећи да Србија није православна. Нажалост, то је права Истина коју морамо прихватити. Докази су многобројни. Срби не посте, не исповедају се, крсте се на латински начин облевањем или чак само капањем воде по глави онога што је желео да се крсти. Морал је јако низак, жене су бестидне, мушкаци су све више или криминализовани или фемизирани. Украсти на послу, не помоћи никоме, гледати себе...све су то плодови. Још није нестало благочешћа у људима, али извор светлости је угашен тако да се полако све гаси. Ствара се обмана вештачком светлошћу традиције и лажног успеха економије, али сви смо свесни да ће доћи све на наплату.
Једини избор је Истинско православље, јер у СПЦ нема гласног отпора према свему овде написаном. Такође потврда светог и уског пута јесу они који су тако живели пре нас и које је Господ прославио.
Имамо тако свете оце и учитеље Руске Православне Заграничне Цркве која је основана код нас у Краљевини Југославији са благословом свештеномученика патријарха Варнаве. Имамо свете оце и мученике Руске Православне Катакомбне Цркве, Румунске, Грчке...правац борбе против јереси екуменизма дао нам је и свети ава Јустин Ћелијски, као и свети Николај Жички.
Страх од већине људе колеба и не да им да здраворазумски сагледају данашње време. Такође лични интерес већи је од љубави према Истини. Нико не спори да је екуменизам јерес, да јерес не може имати спасавајућу благодат али нико не напушта!
Охладнела љубав многих!
СИПЦ треба свој народ, треба храбре свештенике и монахе који су спремни све претрпети да веру сачувају.
СИПЦ је црква верних чеда православља, учених речима нашег светог учитеља и просветитеља светога Саве и благородне целе лозе Немањића, Лазаревића, Бранковића....
Али има ли вере?
Јако мало има људи који вером зову Истину. Радије ће се сакрити у већини, без обзира што им савест налаже да се покрену и промене себе. Да напусте екуменизам, јер је то смрт за душу чак и ако не учествујемо у заједничким молитвама. Довољно је видети поглаваре и епископе како се заједно моле са латинима, протестантима, муслиманима и јудејима. Можемо ли на тим молитвама замислити светога Василија Острошког, свештеномученика Авакума, св. Николу....ко би од светих те молитве подржао?
Недоласком у истинско православље растужујемо и Бога и Пресвету Богородицу, Небо, и претке наше. Потомцима уместо вере јерес предајемо.
Бог изабра луде да посрами мудре. Цео тај екуменски теолошки свет смеје се простоти оних који живе истинско православље. Попут фарисеја и садукеја некадашњих, као и разбојника и убица, сви се смеју и не разумеју да је бисер православља све више скривен од очију оних који бирају широк пут, пут који подразумева одрицање од Христа на дневном нивоу много пута!
Господ да дометне силе да још неко дође у Истинско православље. Благодат се повлачи са овога света који у злу лежи, зато је важно отети се и свезати свом силом за Реч која увек стоји у Истини. Православље не живи у Екуменизму. Екуменизам је званично исповедање СПЦ и свих званичних Цркава. Дакле, време је напустити јерес док има силе и присајединити се Истинском православљу док још човек у себи има силе распознати добро и зло.
Нема коментара:
Постави коментар