Шта је несвесна потреба за контролом?

Кога називамо контрол-фрик? 

Контол-фрикови су особе који имају потребу да увек држе ствари под „контролом“, и обично нису свесни ове своје потребе и немају лоше намере. Овакве особе су „опседнуте“ идејом да све буде савршено, али под њиховим надзором и контролом. Имају утисак да, ако они нису преконтролисали ситуацију или неки посао у коме учествују, неће све испасти како треба. Ова, њихова потреба, иако је добронамерна, оставља лоше последице на чланове породице, као и на колеге и пријатеље. Главна, несвесна игра контрол-фрикова је да све ради из љубави и бриге за друге, а истина је уствари да све ради због себе и своје несигурности.

Ово су неке од особина контрол-­фрика:

Не може се поуздати у било кога. Све најбоље ради сам.

Увек жели да зна све детаље.

Од себе и од других трази превише.

Сматра да је увек или врло често у праву.

Примећује оно лоше, пре него добро.

Често даје савете другима, чак и када му нико не трази савет.

Тачан је и прецизан.

Увек долази на време или и раније.

Никада се не опушта у кући или на послу.

Могући узрок потребе за контролом!

Ова опседнутост контролом најчешће потиче још из детињства, а узрок су обично неки страхови, због којих се осећа неповерење у себе и у друге људе. Нарочито, ако су расли уз родитеља, који је такође био контрол-фрик, и сами ће имати потребу за контролом. Такође и деца строгих, ауторитативних родитеља, која су навикла да увек буду под контролом, ће и сами постати такви, јер не знају да може другачије. Научени да никад нису довољно добри, да увек може боље, имају проблем са самопоуздањем и поверењем у своје. И баш зато се труде да буду још бољи и још успешнији, сматрајући да, ако се само мало опусте, и дозволе да други уради нешто за њега, неће бити довољно добро. Дешава се да и деца о којој су родитељи недовољно водили рачуна, и нису им посвећивали пажњу, постану контрол-фрикови, јер несвесно желе да исправе грешке својих родитеља. Они су врло често, када добију своју децу, претерано брижни и осећајни.

Увек критикују и паметују у „најбољој намери !“

Особе, које имају потребу да контролишу себе и друге су увек перфекционисти, увек примете оно лоше, никада нису задовољни и често критикују друге.

Људи опседнути контролом су убеђени како помажу другима да постану бољи, а оно што се догађа је, да веома оптерећују своје пријатеље, породицу и колеге. Стварају несигурне особе, нарушавају им самопоуздање и поверење у себе.

Контрол-фрикови су одлични радници, посвећени, поуздани, увек тачни и прецизни. Увек „држе ствари под контролом и никада ништа не препуштају случају“. Никада се не опуштају, не знају да уживају, увек су у грчу да нешто не пође по злу. Уколико су шефови, знају бити веома напорни својим поодређенима. Траже од њих превише, увек су незадовољни и имају потребу да критикују и паметују.

Разумна брига и контола је нормална ствар!

Док читамо овај текст, већина од нас ће препознате барем једну особину код себе. Међутим, то не значи да сте ви прави контрол-фрик. Најчешће се у овом образцу понашања могу препознати родитељи. Сасвим је природно и нормално да родитељи брину за своју децу, контролишу их и дају савете и критике. И све док се то дешава у неким границама, и док толеришете да и дете понекад буде управу и дозвољавате му неке ствари које су ван ваше контроле, уз поверење, ви немате проблем.

Контрол-фрик је особа која жели да контролише друге људе, управља њиховим животима и одлучује уместо њих. Сматра да је непогрешива и да без њене провере ништа неће бити добро. Овакав начин понашања веома је напоран за све, а посебно за саму особу која је опседнута контролом.

Контрол-фрик је несхваћен и неприхваћен од друштва!

Ретко сами освесте свој проблем. Долазе на терапију због лоших односа са другима, жале се да их нико не разуме, не слуша, не уважава њихово мишљене, а они, уствари само брину за друге. Чак и када и м кажете да су особе које воле да контролишу себе и друге, често су у неверици и тешко се мире са тим.