"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

12.11.2013.

ИЗАЂИТЕ ИЗ ЈЕРЕСИ....

 По Матеју:
"1.16  Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,
11.17  И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.
11.18  Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
11.19  Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.
11.20  Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:
11.21  Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.
11.22  Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.
11.23  И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.
11.24  Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.
11.25  У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.
11.26  Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

11.27  Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.
11.28  Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
11.29  Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
11.30  Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако."

 Ове речи јеванђелисте   Матеја најбоље осликавају стање данас у Православљу а самим тим и у Србији. Желим само да поделим једну мисао коју имам у себи.
Данас је на светској сцени општа апостасија.  Вере, морала, поштења, политике, породице, интелигенције па чак и детињство страда од општег расула данашње цивилизације која иде у колони пратећи пандемоне и њихову магијску музику, сладуњаву, привлачну људима који страдају од својих страсти и грехова и који се не боје Бога и суда Његова...


Имамо и други народ, побожан. У Србији још од пре Немањића српски жупани су остављали стару веру у идоле и са свом својом љубављу прихватали Православље. Потом у 11. веку долази велика латинска шизма, а србски народ остаје веран учењу Православне вере коју је у Србији потпуно утврдио Свети Сава и благородна лоза Немањића.
Неко ће рећи зашто прво слика Титовог пута а онда благородне лозе Немањића. Ако је то неком засметало, има наде за њега. На жалост опште стање је у Србији да прича о србској историји губи трку са историјом комунистичке сфрј (намерно малим словима).
Елем, доласком комунизма, највећи послератни крвник Балкана, Јосип Броз, успешно окончава разбијање институције СПЦ ( али не и народне Цркве која дише у сваком православном србину) доводи обучено свештенство које ће у будуће испуњавати жеље Богопротивног режима. На челу свештеника оданих комунистима бива патријар Герман. Он отвара врата за јерес која пламти светским православљем под именом ЕКУМЕНИЗАМ. 
 И данас , да скратим причу , имамо у Србији цркву која има атрибуте СПЦ, али се обрела до гуше у јереси екуменизма. Ако Вас интересује шта о томе кажу канони преносим Вам линк са сајта Борба за Веру. 
И данас такође у Србији, Богу хвала, имамо СИПЦ која следи учење православне Цркве.


Да не бих личио на људе који намерно прикривају да још неко покушава ићи путем Светога Саве и  Православља у Србији има и верска заједница која се окупља око свог духовног учитеља, од стране СПЦ рашчињеног, епископа Артемија
 
 На жалост ови последње поменути нису пожелили контакт са Истинским православљем, признају тајне јеретицима и у потпуном су молитвеном општењу са расколницима из новог календара. Другим речима њихова браћа више су из екуменистиче СПЦ и светског православља док на Истински православне гледају истим очима као и екуменисти. СИПЦ моли Бога и Светог Саву да се то промени и да тај народ који се физички одвојио од јеретика ( али не и духовно због признавања светих тајни) , пожели јединство са Истинским православљем и пожели потпуни раскид са јеретицима.

Послушајмо речи јеванђелисте горе написане... С почетка деловања СИПЦ је имала акривијску праксу примања у Цркву. Први Сабор СИПЦ донео је одлуку да се врати на праксу предратне СПЦ, тј. да осим акривије снисходи онима који прелазе из јереси екуменизма и икономијом.
Дакле сада је СИПЦ спустила мост за све који имају љубав према Истинском православљу али их је акривиско примање крштењем спречавало да се осмеле и напусте јерес.
Желим да сада кажем оцима и верницима који имају једно исповедање са СИПЦ , и  који пребивају ван Истинског православља да не буду као они описани у јеванђељу, већ да препознају време у које их Црква  призива. Док имасмо акривију не хтеше, кад прихватисмо икономију исмејаше Немојте оци, браћо и сестре тако поступати. Бог на помоћ, да будемо једно у Христу, амин Боже дај!