По Матеју:
"1.16 Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,
11.17 И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.
11.18 Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
11.19 Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.
11.20 Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:
11.21 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.
11.22 Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.
11.23 И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.
11.24 Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.
11.25 У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.
11.26 Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
11.27 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.
11.28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
11.29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
11.30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако."
Ове речи јеванђелисте Матеја најбоље осликавају стање данас у Православљу а самим тим и у Србији. Желим само да поделим једну мисао коју имам у себи.
Данас је на светској сцени општа апостасија. Вере, морала, поштења, политике, породице, интелигенције па чак и детињство страда од општег расула данашње цивилизације која иде у колони пратећи пандемоне и њихову магијску музику, сладуњаву, привлачну људима који страдају од својих страсти и грехова и који се не боје Бога и суда Његова...
Имамо и други народ, побожан. У Србији још од пре Немањића српски жупани су остављали стару веру у идоле и са свом својом љубављу прихватали Православље. Потом у 11. веку долази велика латинска шизма, а србски народ остаје веран учењу Православне вере коју је у Србији потпуно утврдио Свети Сава и благородна лоза Немањића.
Неко ће рећи зашто прво слика Титовог пута а онда благородне лозе Немањића. Ако је то неком засметало, има наде за њега. На жалост опште стање је у Србији да прича о србској историји губи трку са историјом комунистичке сфрј (намерно малим словима).
Елем, доласком комунизма, највећи послератни крвник Балкана, Јосип Броз, успешно окончава разбијање институције СПЦ ( али не и народне Цркве која дише у сваком православном србину) доводи обучено свештенство које ће у будуће испуњавати жеље Богопротивног режима. На челу свештеника оданих комунистима бива патријар Герман. Он отвара врата за јерес која пламти светским православљем под именом ЕКУМЕНИЗАМ.
И данас , да скратим причу , имамо у Србији цркву која има атрибуте СПЦ, али се обрела до гуше у јереси екуменизма. Ако Вас интересује шта о томе кажу канони преносим Вам линк са сајта Борба за Веру.
И данас такође у Србији, Богу хвала, имамо СИПЦ која следи учење православне Цркве.
Да не бих личио на људе који намерно прикривају да још неко покушава ићи путем Светога Саве и Православља у Србији има и верска заједница која се окупља око свог духовног учитеља, од стране СПЦ рашчињеног, епископа Артемија
На жалост ови последње поменути нису пожелили контакт са Истинским православљем, признају тајне јеретицима и у потпуном су молитвеном општењу са расколницима из новог календара. Другим речима њихова браћа више су из екуменистиче СПЦ и светског православља док на Истински православне гледају истим очима као и екуменисти. СИПЦ моли Бога и Светог Саву да се то промени и да тај народ који се физички одвојио од јеретика ( али не и духовно због признавања светих тајни) , пожели јединство са Истинским православљем и пожели потпуни раскид са јеретицима.
Послушајмо речи јеванђелисте горе написане... С почетка деловања СИПЦ је имала акривијску праксу примања у Цркву. Први Сабор СИПЦ донео је одлуку да се врати на праксу предратне СПЦ, тј. да осим акривије снисходи онима који прелазе из јереси екуменизма и икономијом.
Дакле сада је СИПЦ спустила мост за све који имају љубав према Истинском православљу али их је акривиско примање крштењем спречавало да се осмеле и напусте јерес.
Желим да сада кажем оцима и верницима који имају једно исповедање са СИПЦ , и који пребивају ван Истинског православља да не буду као они описани у јеванђељу, већ да препознају време у које их Црква призива. Док имасмо акривију не хтеше, кад прихватисмо икономију исмејаше Немојте оци, браћо и сестре тако поступати. Бог на помоћ, да будемо једно у Христу, амин Боже дај!
"1.16 Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,
11.17 И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.
11.18 Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
11.19 Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.
11.20 Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:
11.21 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.
11.22 Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.
11.23 И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.
11.24 Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.
11.25 У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.
11.26 Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
11.27 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.
11.28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
11.29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
11.30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако."
Ове речи јеванђелисте Матеја најбоље осликавају стање данас у Православљу а самим тим и у Србији. Желим само да поделим једну мисао коју имам у себи.
Данас је на светској сцени општа апостасија. Вере, морала, поштења, политике, породице, интелигенције па чак и детињство страда од општег расула данашње цивилизације која иде у колони пратећи пандемоне и њихову магијску музику, сладуњаву, привлачну људима који страдају од својих страсти и грехова и који се не боје Бога и суда Његова...
Имамо и други народ, побожан. У Србији још од пре Немањића српски жупани су остављали стару веру у идоле и са свом својом љубављу прихватали Православље. Потом у 11. веку долази велика латинска шизма, а србски народ остаје веран учењу Православне вере коју је у Србији потпуно утврдио Свети Сава и благородна лоза Немањића.
Елем, доласком комунизма, највећи послератни крвник Балкана, Јосип Броз, успешно окончава разбијање институције СПЦ ( али не и народне Цркве која дише у сваком православном србину) доводи обучено свештенство које ће у будуће испуњавати жеље Богопротивног режима. На челу свештеника оданих комунистима бива патријар Герман. Он отвара врата за јерес која пламти светским православљем под именом ЕКУМЕНИЗАМ.
И данас , да скратим причу , имамо у Србији цркву која има атрибуте СПЦ, али се обрела до гуше у јереси екуменизма. Ако Вас интересује шта о томе кажу канони преносим Вам линк са сајта Борба за Веру.
И данас такође у Србији, Богу хвала, имамо СИПЦ која следи учење православне Цркве.
Да не бих личио на људе који намерно прикривају да још неко покушава ићи путем Светога Саве и Православља у Србији има и верска заједница која се окупља око свог духовног учитеља, од стране СПЦ рашчињеног, епископа Артемија
На жалост ови последње поменути нису пожелили контакт са Истинским православљем, признају тајне јеретицима и у потпуном су молитвеном општењу са расколницима из новог календара. Другим речима њихова браћа више су из екуменистиче СПЦ и светског православља док на Истински православне гледају истим очима као и екуменисти. СИПЦ моли Бога и Светог Саву да се то промени и да тај народ који се физички одвојио од јеретика ( али не и духовно због признавања светих тајни) , пожели јединство са Истинским православљем и пожели потпуни раскид са јеретицима.
Послушајмо речи јеванђелисте горе написане... С почетка деловања СИПЦ је имала акривијску праксу примања у Цркву. Први Сабор СИПЦ донео је одлуку да се врати на праксу предратне СПЦ, тј. да осим акривије снисходи онима који прелазе из јереси екуменизма и икономијом.
Дакле сада је СИПЦ спустила мост за све који имају љубав према Истинском православљу али их је акривиско примање крштењем спречавало да се осмеле и напусте јерес.
Желим да сада кажем оцима и верницима који имају једно исповедање са СИПЦ , и који пребивају ван Истинског православља да не буду као они описани у јеванђељу, већ да препознају време у које их Црква призива. Док имасмо акривију не хтеше, кад прихватисмо икономију исмејаше Немојте оци, браћо и сестре тако поступати. Бог на помоћ, да будемо једно у Христу, амин Боже дај!
Веома је лако, казати; Изађите из јереси!
ОдговориИзбришиАли је то веома тешко учинити.
Зашто је то тешко учинити?
Када би јерес била, само од људске стране и разум код јеретика остао чист, како му је Бог дао, онда неби било проблема, да се лако изађе из јереси.
На упозорење ближњег, јеретик би се замислио и преиспитао тај јеретички пут који нема спасења, па када би увидео какве су све лажи на томе путу, онда би се човек удаљио са тог јеретичког пута.
потражио би пут спасења, где је само чиста Истина и правда и са покајањем и крштењем би заслужио Исусову бању спасења. Али то тако не бива. Зашто је то тако?
Ево зашто:
Када ђаво надвлада верника и уведе у неки грех, још није опасно. Верник се може покајати, јер може и свој грех препознати.
Да би сотона имао успеха у својој превари, он верника уведе у грех. За покајање му сугерише да има време за покајање. Временом верник заборави свој грех па упадне опет у неки други грех, опет ставља покајање за касније и заборави га. Тако се то дешава више пута у току времена, а сатана добија све веће право над верником.
Тада полако сотона уводи верника у све веће молитве Господу. Касније их замењује са молитвама светих. Затим сотона полако слаби страх од греха и учвршћује мисао верника о себи, да је он велики верник. Затим сотона сугерише вернику да је он велики верник, јер је активан у молитвама, и дуго их чита.
Са друге стране га полаку гура у све више греха и све мање познавања разлике добра и зла.
На крају сотона измени мисао верника и окрене му појам добра и зла. Сада се појављује, да верник види неке ствари добре, као да нису добре. Неке ствари лоше, да нису више лоше него баш добре.
Са тако измењеним размишљањем појачава се вера у Бога и више читања молитви, али са друге стране упада се у далеко више греха којих је далеко теже препознати.
Шта то значи?
Сотона је овладао са умом верника.
На упозорење ближњега, да је верника, одступио од Исусове вере и спасења, тада се јавља сотона уместо верника, и показује љутњу. Верник се љути због увреде његове вере. Тада се "верник", који није више никакав верник, него је одпадник од Бога, и слуга сотоне, са својом љутњом одбија од себе било какво упозорење. На тај начин су ови лажни верници, постали верне слуге сотоне, јер сотона са њиховим разумом располаже, и не пушта их лако из своје тамнице.
Треба се пазити од овог пута, којим сотона врбује своје слуге, као вернике Божије, али их одводи право у пакао.
Зато је апостол Павле и казао: да, јеретика треба само двапут упозорити и не више. Он је застранио у своју јерес и нема користи да се даље упозорава.
Љубиша.