"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

21.01.2016.

Беседе православних свештеника - Ваша имена су записана на Небу



29. новембар 2015 – субота 28. Недеље по Духовима / 10. недеља по Луки, Свети мученик Парамон

Читање Јеванђеља по Луки 10: 19-21
Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

Данас опет, Господ говори о потреби да примимо Његово пројављивање као мала деца: Отац, Господ неба и земље, сакрио је своје тајне од „мудрих и разборитих“, и открио их је „бебама“. Само чисти у срцу, само невини, могу заиста да приме Јеванђеље у свом срцу. Било каква прорачунатост, лукавство и прикривање терају милост далеко и чине човека слепим. Он за себе може да мисли да је веома паметан, али је заправо најнеразумнији од неразумних. Он не види ништа.

Како можемо да очувати наш вид нетакнутим? Како можемо да задржимо топлу, детињу визију Вере и Цркве у ово време тако хладно и цинично? Тамо је Дарвинова визија превагнула – банкротирала као наука, свеједно је постала оно што јој је и намењено да буде: светска религија. Закон џунгле преовладава, само „најспособнији“ (т.ј. гладни моћи и бескрупулозни) преживљавају. 

Сада више него икада, морамо утонути у смирење. Захвалимо Богу што живимо баш у овим временима, временима у којима не можемо имати илузије успешног црквеног живота, већ само грађанског управљања, или пристојне људске културе већих размера, временима у којима само сићушни џепови нетакнутог човечанства, и много мање истинске Вере, опстају. Нема узмицања, живот је сав у хијерархијама, када вође иду странпутицом, маса људи ће их следити. Они који се не прикључе, у очима света ће бити Нико. То смо ми: Нико. Шта може бити боље за наше спасење? Слава Богу!

Почнимо, дакле са смирењем: прихватимо наше стварно стање и престанимо да плачемо, жалимо и срчано се молимо за наше спасење, за оне око нас, и за цео свет, за патње човечанства које је отишло странпутицом. Немамо врлина, добрих дела, визија или чуда – ништа чиме бисмо могли да се хвалимо. Морамо се чврсто држати Господа у једноставности срца и тражити само једну једну ствар, да се испуни воља Његова. Нека Господ опрости све наше грехе и ухвати нас за руку, водећи нас сигурно на пут спасења.